Vrećasti filter predstavlja uređaj za sakupljanje prašine i uklanjanje čestice ili gasa koji se oslobađa u tehnološkim procesima.
Veliku industrijsku proizvodnju često prati oslobađanje raznih štetnih materija. Bez obzira na vrhunski sistem ventalicije ove nečistoće se zadržavaju u halama i radionicama, te je neophodna dodatna filtracija.
Elektrane, čeličane, proizvođači hrane i hemijskih proizvoda, farmaceutska, metalurška, cementna, drvna, papirna, azbestna industrija – samo su neke od delatnosti u čijim proizvodnim ciklusima je obavezno pročišćivanje vazduha. Što znači da u njihov sastav ulazi postrojenja za filtriranje, tj. filter za kontrolu emisije zagađivača u vazduhu.
Kada se pojavio vrećasti filter?
Problem zagađenja vazduha bio je prisutan mnogo vekova pre nego što je otkriven vrećasti filter. Još u Srednjem veku upotreba uglja za industrijsku primenu, pa čak i za održavanje toplote u kućama, izazvala je zabrinutost za kvalitet vazduha. Fabrike koje su emitovale štetne materije bile su u neposrednoj blizini naselja, što je uzrokovalo dramatično povećanje stope smrtnosti.
Industrijska revolucija je pogoršala stvari sagorevanjem fosilnih goriva, te je potreba za sistemom filtracije sve više isticana.
Prvi vrećasti filter izumeo je nemački pionir industrijskog inženjerstva Wilhelm Beth 1886. godine. Prvobitno je korišćen u mlinovima za žito. Početkom 20. veka pojavili su strogi propisi proizvodnje. Da bi mogli da se bave proizvodnjom fabrike su morale da budu u mogućnosti da održavaju filtraciju, te je Bethov filter dobiio širu upotrebu. Već 20-ih godina ušao je u sastav vodećih industrija širom Evrope i Amerike.
Napredak u inženjerstvu doveo je do razvoja sistema reverznog vazdušnog mlaza sredinom 20. veka. Uglavnom se koristi u filterima od tkanine, produžavajući njihov vek trajanja. Deceniju kasnije izmišljena je pulsna filtracija koja koristi impulse i rafale vazduha da izbaci čestice prašine.
Značajan pomak u razvoju vrećastog filtera dogodio se 70-ih godina kada su stvorene tkanine otporne na temperature preko 260 °C. Zahvaljujući njima efikasnost sakupljanja iznosi 99,99 odsto, bez obzira na veličinu čestica. Upravo u tome je njihova glavna prednost u odnosu na elektrostatičke filtere, čije performanse mogu značajno da variraju u zavisnosti od procesa i električnih uslova.
Dizajn vrećastog filtera
Sistem filtracije čini nosiva konstrukcija pravougaonog ili okruglog oblika, baza bunkera i cevasti kanali koji implementiraju filtraciju. Rukavi filtera su glavni element vrećastog filtera, a njihov rad je regulisan posebnim ventilima i uređajima koji kontrolišu procese regeneracije.
Konfiguracija vrećastog filtera je univerzalna, a dimenzije se razlikuju zavisno od veličine radnog mesta i potreba proizvodnje.
Filterske vreće se obično izrađuju od prirodnih materijala, kao što su pamuk i vuna. Mada se poslednjih godina sreću i modeli od sintetičkih i staklenih vlakana. Najrasprostranjeniji su oksalon, nitron, dakron, terilen, lavsan, sulfon, arselon, poliimid, orlon. Zbog niže cene ovi filteri su pogodni za manja preduzeća.
Princip rada vrećastog filtera
Kontaminirani vazduh ulazi kroz otvor u filtersku jedinicu gde se vrši filtracija pomoću filterskih vreća. Učestalost i interval otvaranja ventila reguliše se programatorom koji je u komadnom ormanu.
Otvaranjem ventila kroz vreće se u suprotnom smeru propušta komprimovani vazduh pritiska 6 do 8 bara. Na taj način prašina i druge štetne čestice, koje su sakupljene na filter vrećama, se regeneracijom odvode u sabirni bunker, a zatim u kontejner. Dok se čist vazduh izvlači sa gornje strane filtera.
Kompanija EING se bavi proizvodnjom procesne opreme u oblasti rudarstva i građevinarstva. Ona uključuje i izradu sistema za hvatanje, separaciju i odvođenje čestica prašine iz vazduha prema tehnološkim zahtevima korisnika.
Serbian 
English