Trakasti transporteri

Trakasti transporteri predstavljaju najviše primenjivane mašine za transport. Koriste se za horizontalni ili nagibni prenos robe i materijala između dve tačke.

Gotovo da ne postoji grana industrije u kojoj trakasti transporteri nisu našli primenu. Možemo ih videti kao pomoćno sredstvo u automobilskoj, avionskoj, računarskoj i elektronskoj industriji. Takođe i u industriji cementa i drvnoj industriji, zatim u čeličanama, kamenolomima i asfaltnim bazama. Zatim, u farmaceutskoj i hemijskoj industriji, pri proizvodnji hrane i pića. Važan su deo svake štamparije, dok bez njih rudarstvo nije moguće. Njihova upotreba je bitna jer se koriste kako u podzemnoj, tako i u površinskoj eksploataciji.

Kada su nastali trakasti transporteri?

Od davnina je postojala potreba za prenošenjem materijala, posebno pri gradnji. Tako su stari narodi koristili balvane kao valjke za transport kamenih blokova tokom izgradnje palata i hramova. Upravo su oni poslužili kao ideja za nastanak trakastih transportera.

Prve pokretne trake bile su izrađe od drvenih valjaka i trake od kože ili platna koja se kretala preko njih. U početku su korišćene samo za prevoz vreća žita na kratke udaljenosti. Tek krajem 19. veka došlo je do značajnog razvoja. Samim tim je proširena i upotreba, kao i težina tereta koji su mogli da ponesu.

Američki izumitelj Thomas Robins je 1892. godine konstruisao prvu transportnu traku ili trakasto prenosilo, kako se još trakasti transporteri nazivaju. Bila je namenjena za nošenje uglja i drugih ruda. Švedska kompanija Sandvik je 1901. godine pokrenula proizvodnju čeličnih transportnih traka. Četiri godine kasnije irski inženjer Richard Sutcliffe je razvio revolucionarni trakasti transporter za upotrebu u rudnicima uglja koji je promenio rudarsku industriju.

Korak dalje usledio je 1913. godine kada je Henry Ford uveo pokretnu traku u svoju fabriku Ford Motor u Mičigenu.

Šta su trakasti transporteri?

Trakasti transporteri su mašine neprekidnog transporta. Oni mogu transportovati rasipne i komadaste terete po horizontalnoj i po nagnutoj ( kosoj) površini.

Veoma velika primena trakastih transportera omogućena je nizom njegovih prednosti kao što su: jednostavna konstrukcija, veliki kapacitet , miran i bešuman rad.

U praksi se najviše koriste za transport:  uglja (u svim oblicima od ugljene prašine do krupnih komada) , peska ( vlažan i suvi ), zrna( pšenica, kukuruz i sl.), cementa, drobljenog kamena, komadnog tereta ( džakovi, paketi, kutije i sl.), briketa  i mnogih drugih stvari.

Koji je kapacitet trakastih transportera?

Kapaciteti trakastih transportera koji transportuju rasipne materijale dostižu vrednosti i nekoliko stotina tona na čas, a u specijalnim slučajevima i do 1000 t / h .

Dužina transportera može biti i više od 500m, a sama dužina se ograničava jačinom transportne trake.

Najveći mogući nagib transportera zavisi od vrste materijala koji se transportuje.

Podela trakastih transportera

Osnovna podela transportera:

• Po obliku: ravni i olučasti,
• Po tipu trake: sa gumiranom, metalnom ili armiranom trakom,
• Po načinu sipanja materijala: sa sipanjem na krajnjem bubnju ili sa sipanjem na sasponu između dva bubnja

Komadasti i sitnozrnasti materijali se na transporter može dozirati preko levkova i oluka, zatim rotacionim dodavačem ili pužnim transporterom.

Najveći transporter koji je proizveden u Eing-u dug je 70m i širok 1000mm.

Veliki izbor trakastih transportera, kao i mašina za poludisperzije, disperzije, fasade, možete pronaći u bogatoj ponudi kompanije EING.